Niži državni činovnik Popriščin, opsjednut hijerarhijom u društvu i nezadovoljan svojom pozicijom, iskreno priznaje kako čuje i vidi stvari koje drugi ljudi oko njega ne vide i ne čuju. Kroz njegov dnevnik saznajemo da voli Sofiju, kćer svog šefa, ali neuzvraćena ljubav zbog njegovog statusa dovodi do gubitka razuma. Kad pročita da je španjolski tron prazan, pomisli da je možda on budući kralj. Dođite i zavirite u zapise osobe čiji je um žrtva klasnog položaja. Kroz satiru i neobične događaje, poput privida pasa koji pričaju i pišu pisma, Gogolj nas poziva da razmislimo o vlastitom društvu. On ne želi da se smijemo osobi, nego da vidimo apsurdnost sistema koja čovjeka dovodi do ludila.
Ulazak slobodan.